Deset kategorija mirisa označava osobine sveta

parfem shop parfemi prema kategorijama

Dva američka naučnika Jason Castro (Bates College) i Chakra Chennubhotla (univerzitet u Pittsburgu) su pokušala da analiziraju mirise do njihovih osnovnih sastojaka uz pomoć računara.

Oni su analizirali oko 144 mirisa koje su uvrstili u 10 kategorija.

Te kategorije su bile sledeće:

  1. oni koji imaju dobar miris
  2. drveni mirisi
  3. mirisi voća
  4. mirisi hemijskg porekla
  5. mirisi mente
  6. slatki mirisi
  7. miris kokice
  8. miris limuna
  9. ustajao mirisi i
  10. miris buđi

Castro je rekao da je kategorizacija izvršena na ovakav način, jer su upravo ove kategorije te koje predstavljaju bitne osobine sveta (opasnost, ishrana). Ako zaista upoznamo ove osnovne kategorije, moći ćemo da počnemo da razmišljamo i o sastavu mirisa.

Jason i Chakra su najpre počeli sa analizom složenijih mirisa, jer su smatrali da se nijedan miris ne pojavljuje sam u prirodi, nego kao mešavina ovih deset kategorija.

Oni su tvrdili da je čulo mirisa izuzetno važan ne samo za životinje, nego i za ljude. Ako čulo mirisa ne funkcioniše kako treba, nećemo biti u stanju da prepoznamo opasnost, koja nam preti npr: nećemo biti u stanju da prepoznamo pokvarenu hranu, koja može štetno uticati na naš organizam, nećemo moći da primetimo neke opasnosti, kao što je to npr. požar.

Životna i genetska pozadina čulo mirisa je samo nedavno otkrivena zahvaljujući istraživanjima Richard Axel (Howard Hughes Medical Institute, Columbia University, Hammer Health Sciences Center, New York, USA) i Linda Buck (Fred Hutchinson Cancer Research Center Seattle, USA), koji su vršili eksperimente upravo u ovoj oblasti. Oni su dobili Nobelovu nagradu za rezultate postignute u istraživanju uticaja mirisa na život čoveka.
Oni su 1991. godine objavili naučni rad u kome su opisali gene koji se vezuju za receptore, koji imaju veoma važnu ulogu u identifikovanju određenih mirisa.
Ovi geni čine svega 3% genoma čoveka. Na osnovu njihovih eksperimenata saznajemo da postoji veoma mali broj receptora, koji su zaslužni za mirise i koji se nalaze u ćelijama. Svaka ćelija nosi samo jednu vrstu receptora i svaki tip receptora je sposoban samo za prepoznavanje malog broja mirisnih nota (pogotovo ako oni imaju skoro istu strukturu)
Ćelije koje su zaslužne za prepoznavanje mirisa su upravo zbog ovih razloga sposobni za prepoznavanje samo jako malog broja mirisnih nota.

Za sposobnost identificiranja više različitih mirisa istovremeno je zaslužno više molekula mirisa, koji aktiviraju razne receptore.
Nastali elektronski impulsi se prenose do određenog dela mozga i iz kombinacija tih znakova nastaju mirisi u kori mozga (mogu da se uporede sa mozaicima) i koje je naš mozak u stanju da memoriše, a kasnije ih identifikuje kao draži. Čovek može da prepozna oko deset hiljada takvih mozaika, što podrazumeva oko deset hiljada mirisa.

Naučnici koji se bave proučavanjem čula mirisa su jako skeptični u vezi rezultata Castro-a i Chennubhotla-a. Ovaj skeptizam proizilazi iz toga, da Jason i Chakra nisu prvi, koji su se bavili čulom mirisa i uticajima mirisa na čoveka.
1950. godine naučnik John Amoore je podelio mirise na sedam kategorija prema veličini i obliku molekula. On je nažalost povukao ovo svoje tvrđenje, ali ova ideja je kasnije poslužila kao početna tačka za mnoga dalja istraživanja u ovoj oblasti.

Jason i Chakra ne smatraju svoju teoriju savršenom, jer su analizirali suviše mali broj mirisa da bi dobili validne rezultate.
Oni ne tvrde da nema još mnogo više podklasa, ali njihovo istraživanje daje potporu teoriji da se svet mirisa može strukturirati prema nekoliko kategoriji.

Sama ova činjenica potvrđuje, koliko je čulo mirisa kompleksno čulo, i da bi bilo potrebno posvetiti mnogo više pažnje ovoj oblasti.
Osećanje mirisa je važno ne samo da bi se osetili mirisi, koji označavaju opasnost, nego i zbog osećanja lepih mirisa, koji utiču na čoveka i na njegov mozak, i koje neretko vraćaju davno zaboravljene trenutake u životu čoveka.

Slični članci: